P: Poštovani, možete li da mi pojasnite razliku između kratkovidosti i dalekovidosti?

O: Poštovani, mnogi imaju poteškoća sa razumevanjem razlike između kratkovidosti i dalekovidosti, i šta tačno te razlike znače kada je u pitanju vid. Obzirom da su kratkovidost i dalekovidost dva različita pojma, imaju i različite karakteristike. Kratkovidost je poznata pod terminom miopija, dok se dalekovidost naziva hipermetropija. 

Glavna razlika kod ova dva stanja je ta, da kod miopije - kratkovidosti, oko prima slike i fokusira ih ispred mrežnjače umesto direktno na mrežnjači. Kod hipermetropije, slike su fokusirane iza mrežnjače, umesto na njoj.

Ukoliko imate miopiju - kratkovidost, objekti koji su vam bliže su jasniji i izoštreniji dok su udaljeniji objekti mutni. Ukoliko se naprežete kada gledate na veću udaljenost (TV ,školska tabla broj autobusa na većoj udaljenosti),moguće je da ste kratkovidi. Kratkovidost je genetski nasledna i najčešće se prvi simptomi javljaju u djetinjstvu ili tinejdžerskim godinama. Tendencija rasta dioptrije je obično prisutna do 20-te godine, kada se polagano počinje stabilizirati.

Ukoliko imate hipermetropiju - dalekovidost, naći ćete se u situaciji kada ćete knjigu koju čitate udaljavati od sebe da bi pročitali tekst. Čitanje etiketa ,deklaracija i svih sitnih slova će vam predstavljati problem i primetićete da vam je lakše pročitati plakate koji su udaljeniji. S obzirom na to da je dalekovidost najčešće uslovljena činjenicom da je oko prekratko, djeca najčešće prerastu blage oblike dalekovidosti kada se njihove oči razviju do veličine očiju odrasle osobe.

Oba stanja mogu biti stresna i uticati na vaš život, od posla, škole, sigurne vožnje, pa čak do opšteg kvaliteta života. Bez ispravljanja vida, bilo kratkovidosti ili dalekovidosti, osjećaćete glavobolje i/ili naprezanje očiju. Takođe, ako zanemarite ispravljanje vida uz pomoć dioptrijskih naočara ili kontaktnih sočiva, postoji mogućnost da će se vaše stanje samo pogoršavati.